Ово се демонстрира на два специфична начина: Прво, технологија пројектовања заснована на{0}}има омогућава да се релевантне дефиниције дизајна структурирају у моделе података. Друго, омогућава пројектовање и израчунавање различитих образаца{2}}вођених подацима који могу коегзистирати у оквиру једног сценарија дизајна; ово олакшава агрегацију и комплементарност података, ефикасно рафинишући и иновирајући технике дигиталног дизајна, док истовремено побољшава квалитет дизајна-предности са којима друге технологије не могу да парирају.
Штавише, широка употреба кода за конверзију података омогућава истовремени дизајн, интеграцију и склапање више компоненти, чиме се повећава ефикасност и квалитет. Пошто се овај приступ ослања на рачунарску{1}}симулацију, а не на физичке моделе, значајно скраћује временску линију дизајна и смањује трошкове.